Kada je laganje u pitanju, većina roditelja pokušava da spreči ovu naviku kod svoje dece. Može biti frustrirajuće ako naša deca često kriju istinu da bi pokušala da dobiju ono što žele, bilo da se radi o fizičkim stvarima, više pažnje ili izvlačenju iz nevolje. Međutim, stručnjaci tvrde da je laganje sasvim normalno za decu, pa čak može biti i pozitivan znak njihovog kognitivnog razvoja.
Ovo je dokazala studija koju su sproveli istraživači Ksiao Pan Ding, Gail D. Heiman, Liiang Sai, Fang Iuan, Piotr Vinkielman, Geniue Fu i Kang Lee.
Psiholog koji proučava moralni razvoj i razvoj laganja kod dece između 2 i 16 godina, dr Kang Li, objasnio je za CBC: „Kao roditelji, nastavnici i društvo u celini, uvek brinemo da će laganje kod dece imaju strašne posledice. Ali ispostavilo se da postoji velika razlika između dece koja lažu ranije i one koja lažu kasnije. Deca koja lažu ranije imaju mnogo bolje kognitivne sposobnosti.“
Deca koja znaju da varaju bolje od drugih prolaze testove samokontrole i razumevanja namera drugih ljudi
Istraživači su sproveli studiju na 42 dece predškolskog uzrasta koja u početku nisu pokazivala sposobnost da lažu. Deca su igrala igru žmurke u kojoj su sakrili užinu od odrasle osobe u jednu ruku. Odrasla osoba je trebalo da izabere ruku koju je dete pokazalo.
Ako je dete uspešno prevarilo odraslu osobu, moglo bi da zadrži užinu. Nakon što su deca podeljena u dve grupe, jedna grupa je učila kako da laže da bi pobedila, a druga nije.
Stručnjaci su otkrili da su deca koja su naučena da varaju bolje od drugih prošla testove samokontrole i razumevanja namera i uverenja drugih ljudi.
U svojim nalazima, napisali su: „Sa samo nekoliko dana podučavanja, deca su brzo naučila da varaju i od toga stekla neposredne kognitivne koristi“.
Sposobnost ubedljivog laganja povezana je sa inteligencijom
Dr. Kang Li je dodao da, iako ovo nije znak da roditelji treba da uče svoju decu da lažu, „nije loša ideja pustiti ih da igraju ove vrste obmanjujućih igara“.
Psiholog je proveo više od 20 godina proučavajući kako i zašto deca lažu. Njegovo istraživanje je pokazalo da do druge godine oko 30 odsto dece može da izgovori ubedljivu laž, a do treće godine oko 50 odsto može uspešno da laže.
Sposobnost uspešnog laganja je znak dve važne prekretnice u razvoju dece: razumevanje da je njihov um i ono što se u njemu dešava odvojeno od uma druge osobe (teorija uma) i sposobnost da se reguliše sopstveno ponašanje i postupci. Dakle, sposobnost da se ubedljivo laže u detinjstvu povezuje se sa pozitivnim atributima, uključujući inteligenciju, individualnost i kreativnost.
„Mi smo društvena bića i moramo da sarađujemo sa drugima. U nekim situacijama možda ćemo morati da lažemo da bismo postigli određeni cilj. Zato ne treba slepo da mislimo da je poštenje jedina politika“, rekao je dr Li za Si-Bi-Si.
Dakle, iako je laganje normalan deo razvoja, ne treba da podstičemo decu na to.
