Tibetanci su izuzetno mudar narod od kog možemo mnogo da naučimo. Životne veštine koje oni poseduju su dragocene i trebamo ih usvajati.
Osnovana pravilo tibetanskog vaspitanja dece:
Nema telesnog kažnjavanja ni ponižavanja
Prvi period: Do 5. godine
Tibetanci kažu de se prema detetu u ovom uzrastu treba ponašati „kao prema kralju“- Ne treba mu ništa braniti, već samo odvraćati.
Ukoliko primetite da dete radi nešto opasno, potrudite se da izgledate i zvučite uplašeno. Dete će to razumeti. To je dob u kojoj se formira radoznalost i interesovanje za život.
Drugi period: Od 5. do 10. godine
Ovo je period kada se prema detetu treba ponašati „kao prema robu“. Postavljajte zadatke i tražite od njega da ih izvrši. Za neuspeh ga kaznite, ali ne fizički. U ovom periodu se aktivno razvija intelekt.
Dete mora da nauči da predvidi reakcije drugih na svoje postupke. Kao i da nauči da izazove pozitivan stav prema sebi, a ne negativan.
Treći period: Od 10. do 15. godine
Ovo je period kada se prema detetu treba odnositi jednako prema sebi. Ne kao prema sebi ravnim, već upravo kao sa jednakim. Ipak vi imate više iskustva i znanja u odnosu na njega.
Savetujte se sa vašim detetom o važnim pitanjima. Podstičite njegovu samostalnost. Svoju volju neprimetno namećite putem saveta i diskusija.
U tom periodu života, formira se samostalnost i nezavisno mišljenje.
Poslednji period: Nakon 15. godine
Poštujte svoje dete. Sada je kasno za vaspitanje, ostaje vam samo da ubirate plodove vašega rada.
Posledice ne poštovanja ovih pravila:
Ukoliko do pete godine sputavate dete ugušićete mu aktivnost, intelekt i interesovanje za život.
Ako nastavite da mu ugađate posle pete godine, dete će vam postati infantilno i nesposobno za rad i druge poduhvate.
Ukoliko i nakon 10. godine nastavite da štitite dete, ono će postati nesigurno.
Ako ne budete poštovali svoje dete nakon 15. godine, ono vam to nikada neće oprostiti. Otići će čim mu se ukaže prva prilika.
