„Ono smo što jedemo“ poslovica je na koju često pomislimo kada je zdrava hrana u pitanju i kada želimo da pošaljemo poruku da je važno jesti zdravo. Odavno znamo da deca koja jedu previše šećera postaju – slatka kao šećer? Ne, naravno, upravo suprotno – oni često postaju mala, nemoguća čudovišta, ma koliko oni zapravo bili slatki.
Više puta je dokazano da ishrana utiče na ponašanje dece.
„Naši dokazi koji povezuju konzumaciju ribe kod dece sa boljim ponašanjem su jasni“, rekla je dr Kerolajn Tejlor, vanredni profesor nutricionizma na Univerzitetu u Bristolu, gde je studija sprovedena, i napomenula: „Preporučujemo da roditelji daju deci najmanje dve porcije ribe nedeljno“.
Zanimljivo je istaći da su istraživači takođe otkrili da su deca koja ne jedu ribu veća verovatnoća da će biti sebična, a da se ponašaju manje prijateljski i više egocentrična. Kako je došlo do ovog istraživanja? Prethodna istraživanja su pokazala da su morski plodovi bogat izvor omega-3 masnih kiselina, selena i joda – hranljivih materija koje igraju važnu ulogu u razvoju mozga i kognitivnim funkcijama. Kao rezultat toga, stručnjaci su želeli da istraže da li postoji veza između ponašanja, koeficijenta inteligencije i konzumiranja morskih plodova kod dece.
Tim istraživača proučavao je dugoročne podatke prikupljene o skoro 6.000 mladih ljudi u Engleskoj između sedam i devet godina. Oko 7,2 odsto dece nije jelo ribu svake nedelje; 63,9 odsto jelo je od jednog do 190 grama nedeljno, a 28,9 odsto jelo više od 190 grama ribe svake nedelje – što bi moglo da se prevede u više od dve porcije.
Iako bismo pomislili da je reč o pravoj ribi, na koju smo navikli, skoro polovinu unosa ove namirnice u pitanju činili su pohovani riblji proizvodi, poput ribljih štapića. Pa ipak, sedmogodišnjaci koji nisu jeli ribu imali su 35 posto veće šanse da ispolje lošije ponašanje u poređenju sa onima koji su jeli najmanje 190 grama ribe nedeljno. Sa devet godina taj procenat je porastao na 43 odsto.
Deca koja nisu jela ribu takođe su češće pokazivala ponašanje koje se može nazvati asocijalnim i daleko od optimalnog. Drugim rečima, nisu pokazivali „prosocijalno“ ponašanje, koje uključuje prijateljske interakcije, altruizam i empatiju.
Svi ovi rezultati nove studije objavljeni su u European Journal of Nutrition. Pored ovog dela ponašanja, istraživači su takođe posmatrali odnos između unosa morskih plodova i koeficijenta inteligencije, ali nisu pronašli vezu u ovom odnosu.
Ne samo zbog ove studije, već i inače, Ministarstvo zdravlja SAD je istaklo da „zdrava, uravnotežena ishrana“ treba da uključuje najmanje dve porcije ribe nedeljno, uključujući jednu porciju masne ribe – kao što su losos, skuša ili sardine. Ipak, roditeljima se savetuje da deci daju najmanje jednu porciju masne ribe nedeljno.
S druge strane, pošto masna riba može da sadrži određene nivoe zagađivača koji se mogu akumulirati u telu, dečaci ne bi trebalo da jedu više od četiri porcije masne ribe nedeljno, a devojčice ne više od dve porcije nedeljno. Sve u svemu, većina dece u studiji nije jela dovoljno ribe ili morskih plodova.
(miss7mama.24sata.hr)
