Jedna mama se sa Novog Zelanda preselila u Finsku i doživela pravi temperaturni šok. A evo kako ona svoje dete sprema za ledene finske uslove.
Najčešće pitanje koje dobijam je kako se nosim sa finskom zimom. Mogu vam reći – odlično. Ledeni dani? Prava zimska bajka! Duge, tamne noći? Kakav odmor! Hrpe snega? Čista magija! Oblačenje deteta? E, to je pakao.
Kada smo pre dva meseca došli do nula stepeni, obuzela me je panika. Nisam imala pojma šta da obučem sinu. Ali, onda sam se malo raspitala, i danas nam ni minus 19 stepeni ne može ništa! U čemu je tajna? Odgovor je tako očigledan – u slojevima. Uz to, važno je i da ima što više univerzalnih komada, jer se u suprotnom oblačenje deteta pretvara u pokušaje da obučete oktopoda, sve uz vrisku i suze.
Do ovog jutra, Mika sam oblačila u: veš, bodi, čarape, pa onda termo čarape, termo majica, helanke, vunena majica, pa preko kombinezon i još jakna, pa kapa i rukavice i čizme. A ako pada i kiša, tu su gumene čizme i vodootporna jakna.
Razgovarala sam sa Mikovom učiteljicom, i rešila da mu kupim vuneni jednodelni kompletić za minus, i jedan kombinezon za sneg. Zato danas nosi samo veš, čarape, termo helanke i majicu, vuneni kombinezon, odelo za sneg, masku za skijanje i rukavice. Maska možda deluje preterano, ali kada duva ledeni vetar, mnogo pomaže. Učiteljica mi je skrenula pažnju da su mu i čizme neodgovarajuće. Obuvala sam mu gumene čizme sa vunenom postavom, misleći da je to idealno za vlažno vreme. Međutim, kako mi je učiteljica objasnila, kada je temperatura u minusu, sve je zaleđeno pa nema opasnosti od vlage i odlučila sam se za lakše čizme.
I najvažniji savet od mene kada oblačite decu za ciču zimu – uvek pre oblačenja pitajte da li treba da idu do toaleta, i ne procenjujte da li su dovoljno utopljeni dok ne provedu 15 minuta napolju. Tek kada im je i posle toga hladno, dodajte još neki sloj.
