Čestoslavica ili Veronika (Veronica officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka. Mnoštvo sitnih svetlo-plavih ili svetlo-ljubičastih cvetova sakupljeno je u grozdaste cvasti, a njeni nazubljeni, zeleni listovi, sa naličja su ljubičasti i maljavi.
Upotreba u narodnoj medicini
Zbog svog delovanja na „čišćenje krvi“ čestoslavica je nekada korišćena za lečenje gubavosti. Veruje se da biljka dobila ime po Svetoj Veroniki, koja je po legendi, izlečila imperatora Tiberija od lepre, time što mu je lice prekrila tkaninom na kojoj su bile utisnute crte lica Isusa Hrista.
Zapisi o upotrebi čestoslavice kao lekovite biljke mogu se naći u delima Hijeronimusa Boša u XVI veku, kao i kod Sebastijana Knajpa, koji su ovu biljku preporučivali kao univerzalni lek za mnoge bolesti.
Tradicionalno upotrebljavana kao sredstvo protiv tuberkuloze, za olakšavanje iskašljavanja, i za preznojavanje, čestoslavica se koristi i kod bolesti organa za varenje, jetre, slezine, bubrega i mokraćnih puteva, kao i za ublažavanje tegoba kod gihta i reumatskih oboljenja.
Upotreba se preporučuje i za ublažavanje vrtoglavice i nervoze izazvane pojačanim intelektualnim naporima. U narodnoj medicini se koristi kod ekcema, za ublažavanje svraba kože, i za ispiranje kao sredstvo za ubrzanje zarastanja rana.
Ljudi uzimaju veroniku za probleme sa:
– plućima (respiratorni trakt)
– želucem i crevima (gastrointestinalni trakt)
– bešikom i bubrezima (mokraćni trakt)
– za giht, artritis
– bolove u mišićima i zglobovima (reumatizam)
– gubitak apetita
– probleme sa jetrom i bolesti slezine
Veronika se takođe koristi kao tonik, za izazivanje znojenja, za “pročišćavanje” krvi i za povećanje metabolizma. Neki ljudi ispiraju grlo Veronikom za smirivanje upale usta i grla. Ponekad se nanosi direktno na kožu kako bi se zaustavilo znojenje stopala, zalečile rane i tretirali tekući problemi kože i svrab.
