Virusi se razvijaju u suvim, hladnim i tamnim okruženjima, a stručnjaci kažu da kapljice vode koje sadrže virus mogu duže da ostanu u vazduhu, ako je on suv. Ceo region je poslednjih dana na udaru zahlađenja, zbog čega se mnogi od nas osećaju pomalo iscrpljeno. Brze promene temperature, od iznenađujuće blage jeseni do ledene zime, naterale su naša tela da pokušaju da se prilagode klimatskim ekstremima na koje mnogi nisu u potpunosti navikli. Da li upravo ovakve situacije mogu da nas nateraju da se prehladimo?
“Promene vremenskih uslova mogu da vam naprave uslove podložne prehladama, ali sama promena temperature vas ne može učiniti bolesnima”, objašnjava farmaceutkinja Aba Kanani iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Međutim, postoje neke druge ključne tačke koje bi trebalo da imate na umu…
Virusi se razvijaju na hladnom i suvom vazduhu
Virusi se razvijaju u suvim, hladnim i tamnim okruženjima, a stručnjaci kažu da kapljice vode koje sadrže virus mogu duže da ostanu u vazduhu, ako je on suv. Ovi uslovi mogu da oslabe naš imunitet i otpornost, utičući na naše telo tako što isušuju sluznicu i dopuštaju virusima da brže uđu u telo.
Pada nam imunitet
Uz manje sunčevih zraka i vitamina D zimi, naš imunološki sistem će takođe oslabiti – stvarajući nas osetljivima na prehladu ili grip.
Hladan vazduh je takođe faktor
Hladan i suv vazduh takođe može uticati na način na koji naše telo reaguje na virus i na to kako naša bela krvna zrnca koja se bore protiv infekcija dospevaju do područja gde treba da budu da bi se borila protiv infekcija. Kada i ako nam telesna temperatura padne, virusi se lakše razmnožavaju i tako uzrokuju infekciju, a mi se osećamo loše.
Provodimo manje vremena napolju
Hladno vreme takođe nas tera da ostanemo u zatvorenom prostoru duže vreme, često u društvu više ljudi, što virusima daje savršeno okruženje za lakši prenos među ljudima. Virusi mogu da se kreću u vazduhu u obliku kapljica kada kijate ili kašljete, mogu da se šire rukama i da žive na kontaminiranim površinama poput tastature ili na kvakama. Mesta poput javnog prevoza, škola i radnog mesta savršeno su leglo virusa. To objašnjava zašto bliski kontakt sa drugima zimi olakšava širenje ovih virusa.
Visoke temperature takođe igraju ulogu
Nije samo hladno vreme ono što nas može učiniti osetljivima na bolesti i opteretiti naš imunološki sisrem, već uopšteno nagle promene temperature. Nagle promene temperature i vremena mogu uticati na vaše zdravlje ako se na odgovarajući način ne možete prilagoditi promenama. Postoje i sezonske alergije koje se poklapaju sa visokom temperaturom, uključujući groznicu – koja kod ljudi stvara propratne simptome poput zapušenog nosa, bola u grlu, suzenje očiju i glavobolje. Toplina i povezana vlaga takođe mogu da izazovu astmatične simptome. No podjednako udisanje hladnog vazduha može izazvati astmu. Dakle, ukratko, nije samo vreme ono što nas čini bolesnima, već uslovi koje te promene temperatura stvaraju.
Budite na toplom
Ovo je očigledno, ali kada je napolju hladno, nosite dodatne tople slojeve odeće kako biste se zagrejali, umesto samo jednog debelog sloja. Abas takođe predlaže nošenje kape i drugih zaštitnih slojeva, poput šala, kako biste sprečili da telesna temperatura izlazi iz glave, lica i vrata.
Vitamin D i prehrana
Zimi naša tela imaju manje mogućnosti za proizvodnju vitamina D, a deo njegove uloge je da podrži i pomogne našem imunološkom sistemu, pa se preporučuje da izađete na sunce, kad god je lepše vreme. I stručnjaci smatraju da ishrana, bogata vitaminom D, može da pomogne.
“Pobrinite se da imate odgovarajuću ishranu i svakodnevno uključite vitamine i minerale iz voća i povrća”.
Budite oprezni i održavajte dobru higijenu
Perite ruke kako biste sprečili širenje klica. Koristite maramicu za kijanje i odmah je bacite u kantu i operite ruke.
