Američki senator Džon Feterman pretrpeo je moždani udar u maju ove godine. Međutim, iznenađujuće brzo se vratio u kampanju, za svega par meseci. Njegov oporavak je konkretan primer kako se mozak može reorganizovati i nastaviti sa radom.
Ne tako davno, u 90-im godinama prošlog veka, bilo je opšteprihvaćeno mišljenje da se mozak odraslog čoveka ne može sam „popraviti“. A, zapravo u stvarnosti, mozak je veoma dinamičan, menja svoju strukturu i funkciju kao odgovor na sve ono što smo proživeli. Sam mehanizam koji je odgovoran za promene zove se neuroplastičnost.
I dok se mozak konstantno menja tokom života, njegov kapacitet promena je najveći tokom detinjstva i smanjuje se sa godinama. Primera radi. Helen Santoro je rođena bez dela mozga odgovornog za govor, ali je vremenom razvila strast za jezicima i radi kao istraživački novinar. Ali, ako odraslom čoveku odstranite ovaj deo mozga, on će zasigurno izgubiti moć govora. Baš kao što vidimo i kod pacijenata koji su preživeli moždane udare, čak i manja oštećenja na strukturi mogu imati značajan uticaj na govor. Nekim pacijentima su potrebne godine i godine da se oporave.
Nova istraživanja pokazuju i pružaju nove dokaze o fleksibilnosti mozga tokom ranih godina života. Nedavna studija objavljena u “Proceedings of the National Academy of Sciences” pokazuje da obe hemisphere mozga su sposobne da preuzmu funkcije one druge, ukoliko dođe do problema u detinjstvu.
Majkl Granoveter sa Univerziteta u Pitsburgu zajedno sa kolegama je proučio slučajeve 40 pacijenata kojima je leva ili desna hemisfera mozga otklonjena u detinjstvu. Reč je o tretmanima koji su bili poslednja nada za male pacijente koji su patili od teškog oblika epilepsije.
Oni su istraživali sposobnost ovih pacijenata da prepoznaju reči i lica- što su funkcije koje su kod većine ljudi lateralizovane desnoj i levoj hemisferi, podjednako.
Zanimljivo, ali učesnici ovog istraživanja su odradili svoje zadatke sa čak 80% tačnosti. Suštinski, pokazalo se da nije toliko bitno koja se hemisfera ukloni. Istina, oni kojima je nedostajala leva hemisfera prepoznavali su reči sa većom tačnošću nego oni kojima je nedostajala desna hemisfera, koji su, opet, bolje prepoznavali lica od pacijenata kojima je nedostajala leva hemisfera.
“Dakle, ovi rezultati su pokazali i dokazali neverovatnu i jako značajnu plastičnost mozga koji je u razvoju,” napisao je Granoveter u tvitu. Dakle, razvoj samo desne ili samo leve hemisphere može da podrži i obezbedi funkcije koje odraslima daju obe hemisphere.
