Srčani udar je iznenadni gubitak funkcije srca, disanje i svesti. Tokom srčanog udara, električni sistem srca prestaje funkcionisati. Ako se ne leči odmah, iznenadni zastoj srca može dovesti do smrti.
Zato je potrebno u pravo vreme krenuti s reanimacijom. Kardiopulmonalna reanimacija (CPR) ne samo da može spasiti nečiji život, nego održavajući dotok krvi u mozak, održati funkciju mozga.
Najčešći uzrok smrti
Iznenadna srčana smrt jedan je od najčešćih uzroka smrti uopće. Samo u SAD-u oko 350.000 ljudi godišnje umire od srčanog udara.
U Portlandu je nedavno provedeno istraživanje u kojim se više od decenije pratile osobe obolele od iznenadnog srčanog zastoja. Tokom tog vremena razgovaralo se s brojnim osobama bliskim žrtvama, kao i s preživelima, pa su se detaljno pregledali njihovi zdravstveni kartoni.
Otkriveno je da je polovina sredovečnih pacijenta doživela znakove upozorenja pre zastoja, i to najčešće u obliku bolova u grudima i nedostatka daha, prenosi avaz.ba.
Mogući simptomi
Iako četvrtina osoba koje je pogodio srčani zastoj nije iskusila nikakve simptome, više od pola ih je doživelo bar jedan, s tim da su se kod većine simptomi pojavili u poslednja 24 časa pre zastoja, a kod su se nekih počeli primećivati i do mesec dana ranije. Kod muškaraca se najčešće javljaju bolovi u grudima, dok žene češće ostaju bez daha. Drugi simptomi na koje treba obratiti pažnju su nesvestica i neravnomerni otkucaji srca.
Prethodni srčani udar, koronarne bolesti srca, kao i neki nasledni poremećaji koji utiču na rad srca povećavaju rizik od iznenadnog zastoja srca.
