Predugo sedenje može povećati rizik od moždanog udara, ali ako dodate i malo kretanja, a to može biti i jednostavno obavljanje kućnih poslova, možete lako smanjiti taj rizik, prema rezultatima studije koja je objavljena pre nekoliko meseci u magazinu JAMA Network Open.
Nedostatak kiseonika i hranjivih materija uzrokuje oštećenje i odumiranje nervnih ćelija što ima za posledicu oštećenje mozga i gubitak funkcija koje taj deo mozga kontroliše. Moždani udar može biti posledica začepljenja arterije koja opskrbljuje mozak krvlju, što se naziva ishemijski moždani udar ili infarkt mozga, koji je i najčešći. Ali, može nastati i zbog pucanja krvnog suda u mozgu, kada dolazi do izlivanja krvi u mozak, odnosno do hemoragijskog moždanog udara.
U studiju je bilo uključeno oko 8.000 odraslih osoba koji su na sebi nosili aparat koji je beležio koliko se brzo kreću tokom nedelje. Prosečna starost je bila 63 godine. Kroz period praćenja, koji je trajao oko 7 godina, 246 učesnika studije je doživelo moždani udar.
Osobe koje su sedele više od 13 sati tokom dana, tokom prve nedelje ispitivanja, imali su do 44 posto veće šanse da će doživeti moždani udar za razliku od onih koji su u sedećem položaju provodili manje od 11 sati tokom dana. Isto tako je sedenje koje traje duže od 17 minuta povezano s većim rizikom.
Nije iznenađujuće da osobe koje su vežbale barem 25 minuta tokom dana isto tako imaju i 43 posto manji rizik od moždanog udara, ali kada se govori o vežbama jako slabog intenziteta 4 do 5 sati nedeljno, rizik je manji ali iznosi 26 posto.
Najčešći simptomi moždanog udara javljaju se iznenada:
Iznenadna utrnulost, slabost ili oduzetost ruke, noge ili lica, naročito ako je zahvaćena samo jedna strana tela
Iznenadne smetnje govora – otežano razumevanje, izgovaranje ili gubitak govora
Iznenadne smetnje vida – naglo zamagljenje ili gubitak vida,
Iznenadne smetnje u hodu, nesigurnost i zanošenje u hodu, gubitak ravnoteže, vrtoglavice
Iznenadna jaka glavobolja, može biti praćena mučninom i povraćanjem
Faktori rizika za moždani udar
Faktori rizika na koje možemo uticati (menjati ih, kontrolisati i lečiti): pušenje, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, gojaznost, povećana konzumacija alkohola, visoki krvni pritisak, povišeni holesterol, šećerna bolest, bolesti srca (naročito fibrilacija arterija), tranzitorna ishemijska ataka (TIA).
