U susret Svetskom danu retkih bolesti u Beogradu se održava edukativna tribina pod nazivom „Plućna hipertenzija – bolest koja oduzima dah“, u organizaciji Udruženja za plućnu hipertenziju Srbije. Ova tribina ima za cilj podizanje svesti o ozbiljnosti ovog oboljenja, njegovim simptomima i mogućnostima lečenja, piše Blic.
U Srbiji se od plućne arterijske hipertenzije trenutno leči oko 250 osoba, dok je realan broj obolelih gotovo duplo veći. Upravo zbog nespecifičnih simptoma i kasnog prepoznavanja, ova bolest predstavlja veliki izazov za pacijente i lekare.
Predsednik Udruženja za plućnu hipertenziju i kardiolog, prof. dr Arsen Ristić, gostovao je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, gde je objasnio kako dolazi do ove bolesti, koji su njeni simptomi i kako se tretira.
Šta je plućna arterijska hipertenzija
Govoreći o plućnoj hipertenziji, prof. dr Ristić rekao je da je reč o stanju povišenog pritiska u plućnoj cirkulaciji, iza kojeg može stajati čitav niz oboljenja.
– Konkretno, plućna arterijska hipertenzija nastaje kao posledica oboljenja samih krvnih sudova u plućima. Kada dođe do povišenog pritiska, zidovi krvnih sudova zadebljaju, što povećava otpor proticanja krvi. To dodatno opterećuje desnu polovinu srca, koja nije prilagođena visokom pritisku kao leva strana. Usled toga, dolazi do njenog širenja i razvija se posebna forma desnostrane srčane slabosti, koja, ako se ne leči, može biti fatalna u proseku za oko 3,5 godine – objasnio je prof. dr Ristić.
Prema njegovim rečima, bolest je izuzetno teško dijagnostikovati jer se najčešće manifestuje kod mladih ljudi kroz simptome koji ne ukazuju odmah na ozbiljan problem.
– Najčešći simptom je zamaranje pri naporu i osećaj nedostatka vazduha. Kada mlada osoba, recimo u dvadesetim godinama, kaže da oseća kratak dah i da joj nedostaje vazduh, često se to ne shvati ozbiljno, a iza toga može stajati upravo ova teška bolest – istakao je prof. dr Ristić.
Napredak u dijagnostici i terapiji
Danas postoje metode pomoću kojih se mogu razlikovati različiti oblici plućne hipertenzije i identifikovati njen uzrok. Ultrazvučna dijagnostika je značajno napredovala, a još važniji pomak napravljen je u oblasti terapije.
– Trenutno u svetu postoji 15 lekova za lečenje plućne hipertenzije, koji deluju kroz različite mehanizme i terapijske principe. Pokazalo se da kombinacija ovih lekova, ako se primeni na vreme i uz adekvatnu procenu rizika, ne samo da poboljšava kvalitet života pacijenata, već im značajno produžava životni vek – rekao je prof. dr Ristić.
Ovakve tribine i javne rasprave imaju ključnu ulogu u podizanju svesti o plućnoj hipertenziji, jer omogućavaju brže prepoznavanje simptoma, blagovremeno postavljanje dijagnoze i primenu odgovarajuće terapije, koja može da spase mnoge živote.
Doktor Ristić ističe da se situacija u Srbiji, kada je u pitanju terapija, znatno popravila.
– Pošto je pre nekoliko godina lečenje ovih pacijenata bilo pokriveno sredstvima Fonda za retke bolesti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, formirana je komisija u kojoj referentni centri u Srbiji određuju terapiju za svakog pacijenta pojedinačno. Kliničari procenjuju koji lekovi su u tom trenutku najadekvatniji, nakon čega se obezbeđuju i dele pacijentima preko zdravstvenih ustanova.
Dva leka su brzo dostupna i mogu se dobiti na recept u roku od jednog dana. Otkako je ovaj mehanizam uveden, lečenje pacijenata je značajno unapređeno, dok ranije nismo imali mogućnost adekvatne terapije – zaključio je prof. dr Ristić, a piše Blic.
