Godine 2011. najistaknutiji, promenjivi faktor koji dovodi do povećanog rizika za razvoj Alchajmerove bolesti bila je fizička neaktivnost, a potom depresija i pušenje.

Međutim, prema nedavnoj analizi, gojaznost se ističe kao najčešći uzrok Alchajmera, prenosi ScienceAlert.

Danas je Alchajmerova bolest najčešći oblik demencije. Ipak, uprkos brojnim istraživanjima, niko ne zna kako bolest počinje ili kako zaustaviti njeno napredovanje.

Istraživanja sugerišu da najveći uticaj ima jaka genetska komponenta, ali takođe postoje brojni faktori iz okoline koji mogu da doprinesu bolesti, uključujući lošu ishranu, visoki krvni pritisak, depresiju, pušenje i infekcije desni.

Dobra je vest da ovim faktorima mogu upravljati pacijenti i lekari kako bi smanjili rizik od bolesti. Loša vest je da se uticaj ovih faktora rizika neprestano menja, iz godine u godinu, i varira od nacije do nacije.

Zašto je tome tako, ostaje nejasno, ali moguće je da se radi o posledicama kombinacije promenjivih zdravstvenih problema i poboljšanih metoda istraživanja koje variraju u različitim delovima sveta, prenosi N1.

U najnovijoj analizi iz SAD-a, na primer, gubitak sluha je dodan kao promenjivi faktor rizika za Alchajmerovu bolest, iako prethodno nije uzet u obzir u procenama.

Štaviše, stopa gojaznosti u srednjim godinama u SAD-u više se nego udvostručila od 2010. godine. Prevalencija fizičke neaktivnosti i pušenja, u međuvremenu, donekle je opala tokom poslednjih nekoliko godina.

S obzirom na te ključne promene, istraživači su sproveli ažuriranu procenu rizika za Alchajmerovu bolest koristeći podatke američke ankete o praćenju faktora rizika ponašanja iz 2018. godine.

Među 378 615 uključenih pojedinaca, nešto više od trećine svih slučajeva Alchajmerove bolesti bilo je povezano s jednim od osam faktora rizika.

Najčešći faktor rizika identifikovan u nacionalnoj analizi bila je gojaznost u srednjim godinama, a zatim fizička neaktivnost i nisko obrazovanje.

Autor nedavne procene piše: “Činilo se da je promena u prevalenciji gojaznosti u srednjim godinama najveća u poređenju s drugim faktorima procenjenim u ovoj studiji, što je potencijalno dovelo do toga da gojaznost u srednjim godinama postane najistaknutiji faktor rizika povezan s Alchajmerovom bolešću i povezane demencije gotovo decenije kasnije.”

Gojaznost se već povezivala s pojavom Alchajmerove bolesti

Studija iz 2020. pronašla je dokaze da prekomerna telesna težina može učiniti neuralno tkivo ranjivijim na oštećenje mozga ili gubitak ćelija. Čini se da se te promene takođe događaju u delovima mozga koji su usko povezani sa sećanjima.

To ne znači da je gojaznost u srednjim godinama izravan uzrok Alchajmerove bolesti, ali sugeriše da održavanje zdrave telesne težine može da smanji šanse za razvoj bolesti – barem do određene mere.

Slične studije takođe su pokazale da kada se kasnije u životu gubi na težini, kora mozga se ne stanji ni približno toliko koliko bi bila u slučaju gojaznost.

Postoji gomila hipoteza zašto je to tako. Neki istraživači sumnjaju da gojaznost može uticati na cirkulaciju krvi u mozgu, uzrokujući smanjenu količinu kiseonika u nekim područjima.

Drugi istraživači sumnjaju da gojaznost može dovesti do hronične upale u mozgu, koja može da degradira belu materiju i oštetiti neuralne veze.

Otkrivanje ko je u populaciji najosetljiviji na Alchajmerovu bolest moglo bi jednog dana da pomogne naučnicima u usavršavanju budućih istraživanja i pomoći lekarima s boljim mogućnostima lečenja.

U analizi iz 2018., na primer, kada su istraživači podelili učesnike ankete prema polu, rasi i etničkoj pripadnosti, primetili su neke ključne razlike u podacima.

Slučajevi Alchajmerove bolesti koji su bili povezani s barem jednim od osam promjenjivih faktora rizika bili su češći među muškarcima nego ženama. Takođe su bili češći među starijim crncima, američkim Indijancima i starosedeocima Aljaske kao i hispanoameričkim osobama u poređenju s belcima.

Nalazi upućuju na to da su neke grupe ljudi izloženije većem riziku od razvoja Alchajmerove bolesti od drugih, verovatno zbog socioekonomskih, kulturnih ili  faktora iz okoline koji ograničavaju pristup zdravstvenoj nezi, fizičkim vežbama ili zdravoj, pristupačnoj hrani.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Instagram

Sponzor

spot_imgspot_img

Poslednje

Ovakav zadah u ustima otkriva opasnu bolest, ako primetite simptome javite se odmah lekaru

Šećer u krvi ne raste bez simptoma, a iako mogu da budu nejasni i suptilni važno je da na njih obratimo pažnju. Ako organizam ne...

TREBA VAM NEKOLIKO SEKUNDI: Najjefitnije i najefikasnije sredstvo za čišćenje prozora i ogledala možete napraviti sami

Ovo garantovano već imate u kući Proteklih godina sve češće čitamo o brojnim načinima da se sirće upotrebi u održavanju higijene domaćinstva, pa nas je...

Koliko god se trudile sebe ne vidite kao PRIVLAČNU damu? Uz ove savete to se može promeniti, za nekoliko dana

Umesto samokritičnosti energiju usmerite ka konkretnim primerima koji će vas načiniti srećnim. Neretko možemo čuti da pripadnice lepšeg pola sebi nalaze mane, da li se...

Ovaj deo voća svi bacamo, a najzdraviji je: Štiti od holesterola i gljivica

Orah se smatra najzdravijim i najpristupačnijim orašastim plodom. Sadrži visok postotak omega-3 masnih kiselina, kao i značajnu razinu antioksidansa, pa se preporučuje unos od...

Medicinska soda bikarbona je spas za celo telo: Evo po čemu se razlikuje od obične

Soda bikarbona je uobičajeni naziv za natrijum hidrogenkarbonat, beli prah koji otopljen u vodi daje blago kiseli ili alkalni rastvor. Najčešće se koristi kao...
Generated by Feedzy