Zova je cvet koji se decenijama koristi u medicini. Nazivamo je još i bazga, baza, zovika ili aptica, a prepoznatljiva je po karakterističnom mirisu koji u proleće pokriva livade. Zova je postala poznata i kao piće jer je sok od zove izuzetno osvežavajući, blagog je ukusa i, za razliku od mnogih drugih sokova, ne izaziva dodatnu žeđ. Posebno je korisno gajiti jer možemo koristiti cvet, plodove, pa čak i lišće i korenje u razne svrhe.
From elderflower to elderberry (clockwise). #JacobinDay pic.twitter.com/foeVyjmAqu
— Roger Horton (@Roger_TL45Y) June 4, 2024
Kako izgleda zova?
Biljka ima male bele cvetove grupisane u velike štitaste cvasti. Plodovi su bobičasti. Cveće i plodovi se koriste u ishrani i medicini. Zova se koristi kao prevencija raka i u lečenju degenerativnih bolesti, jača imunitet i ima antivirusno i antimikrobno dejstvo.
Važno je napomenuti da zova ima otrovne listove, a bobice su otrovne ako se konzumiraju sirove u velikim količinama, dok su prerađene bobice manje štetne po zdravlje.
Lekovita svojstva zove
Postoji više načina da se koristi cvet zove, pa možete probati pastile, sirupe ili kapsule, a možete sami da pripremite čaj od zove sa nekoliko cvetova i tople vode, kupku koja će umiriti oči, kožu i disajne puteve i obloge. koji smiruju upale i infekcije. Naravno, nemojte zanemariti ni tradicionalni sok od zove, koji će biti odličan izvor vitamina i za decu.
Cvetovi zove su bogati glikozidima, taninima, flavonoidima, karotenima i vitaminom C. U bobicama nalazimo alkaloide, karotene i tanine. Zova sadrže i organske kiseline i vitamine A, B i C. Glavni razlog za lekovitost bobica zove su flavonoidi koje sadrže, jer su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja.
Ovo su lekovita svojstva zove:
Koristi se u lečenju degenerativnih bolesti
Sprečava pojavu raka
Sprečava grip i prehladu
Jača imunitet
Ima antivirusno i antimikrobno dejstvo
Koristan je kod upale respiratornog trakta
Ublažava simptome astme
Pomaže kod alergija na polen
Promoviše izlučivanje toksina iz limfnih žlezda
Pomaže kod akni i osipa na koži
Deluje kao laksativ i diuretik
Pomaže kod gubitka težine
Crvena zova
Važno je napomenuti da zova ima otrovne listove, a bobice su otrovne ako se jedu sirove u većim količinama, dok su prerađene bobice manje štetne po zdravlje. Porodica zove ima oko tridesetak vrsta, a za lečenje i ishranu se najviše koriste crna (Sambucus nigra) i crvena zova (Sambucus racemosa). Svi njeni delovi su lekoviti, ali se najčešće koriste cvetovi i bobice. Dakle, koliko znamo o najpoznatijim vrstama zove?
Crvena zova je listopadni žbun ili nisko drvo uspravnih stabljika koje naraste do 5 metara u visinu. Cvetovi crvene zove su sitni, mirisni i sakupljeni u do 6 centimetara duge, grozdaste cvasti koji se nalaze na vrhovima grana. Cvet crvene zove raste u isto vreme kada i listovi, u aprilu i maju.
Crvena zove ima plodove koji su male, okrugle koštice prečnika oko pet milimetara, koje su u početku zelene, ali sazrevanjem u julu postaju crvene.
Gde raste crvena zova?
Crvena zove je prirodno rasprostranjena u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, a njena staništa na ovim prostorima su šikare i svetle šume i planinski i brdoviti putevi. Crvena zova je zaštićena biljka koja se gaji i kao ukrasna biljka, a razmnožava se semenom i reznicama vegetativno leti ili u jesen.
Sirovi plodovi crvene zove su blago toksični i njihova konzumacija u većim količinama dovodi do problema sa varenjem. Otrovne semenke mogu da se uklone, a ostaci voća i njegovog soka mogu se preraditi u sirupe ili marmelade.
We make a small batch of elderberry wine most ever year it goes quick pic.twitter.com/lnb15EjhiC
— Larry (@Cacklebur1) June 4, 2024
Crna zova
Crna zova je razgranato listopadno drvo ili žbun visine i širine približno tri do četiri metra. U prirodi raste po njivama, u šikarama, svetlijim šumama, na obalama potoka i reka, a može se naći i u blizini naselja, samonikla je biljka. Listovi crne zove izbijaju u rano proleće i dugi su do 30 cm i sastoje se od tri do sedam listića.
Cvetovi zove su mali sa pet latica i belo-žute boje. Sakupljeni su u velike, štitaste i ravne cvasti. Prečnik im je od 15 do 25 centimetara, a razvijaju se od maja do juna na krajevima grana. Cvetovi zove su mirisni i sadrže malu količinu eteričnog ulja.
Čaj od cvetova zove slovi za najbolje sredstvo za čišćenje krvi. Kada su u pitanju kosti i zglobovi, pomaže kod reumatskih tegoba, ali treba ga uzimati tri puta dnevno u šoljici čaja, tri nedelje. Vrući čaj od zove takođe podstiče znojenje u slučaju groznice, a dobar je i za probleme sa izlučivanjem mokraće.
Od cvetova se mogu pripremati i gazirana pića, sokovi, vino, sirupi, likeri.
Bobice zove
Plodovi zove imaju veći značaj što se tiče tačnih nutritivnih vrednosti. Crnoljubičaste su boje i sjajnog i sočnog pasulja. Sadrže tri semenke i sok, crven kao krv. Sazrevaju od avgusta do sredine jeseni i treba ih brati kada su potpuno zrele. Pri tome, potrebno je da odsečete ceo štit, a ne samo bobove. Pobrinite se da ih kada sazrete što pre poberete jer ih ptice vole da jedu. Za dijabetes i za bolju cirkulaciju krvi uzimajte osam do deset zrelih bobica zove tri do četiri nedelje.
Kada su u pitanju probavne smetnje, loše varenje, nedostatak apetita, grčevi i bolovi, savetuje se dva do tri puta dnevno po jednu do dve kašike rakije, u kojoj su ostavljene izgnječene sveže bobice. Takođe promovišu izlučivanje urina.
Kora i list zove
U narodnoj ili alternativnoj medicini često se koriste kora, listovi i koren crne zove. Sakupljaju se u proleće, kada su potpuno razvijene. Sa debljih grana skinite koru i pre upotrebe ostružite spoljašnju kožu i bacite je. Kada su u pitanju stomačne bolesti, treba koristiti čaj od unutrašnje zelene kore zove, tako da u slučaju hroničnog zapaljenja sluzokože želuca dva do tri meseca uzimati po jednu šolju dnevno.
Stablo zove
Drvo zove je višegodišnja biljka koja raste kao žbun ili drvo na visini od tri do deset metara. Cvetovi zove se sastoje od pet spojenih latica, meko bele do žućkaste boje, a miris im je očaravajući, intenzivan i veoma prijatan.
Zbog ovog mirisa, zova se uzgaja i za dobijanje eteričnih ulja, smole i kiselina. Stablo zove daje plod koji je mala crna bobica, dok su listovi jajastog oblika, stabljika se lako lomi i ima dobro razvijene grane.
Ova aromatična biljka se koristi u proizvodnji:
Sokova
Džemova
Kompota
Voćnih sokova
Rakija
Gde raste zova?
Od cvetova se prave čaj, sirup i sok, od plodova se priprema džem, kompot ili voćni sok, a uzgoj je počeo u SAD i proširio se na Evropu, uglavnom Dansku, Nemačku, Austriju, Mađarsku i Sloveniju.
Životni vek divlje zove je 40 godina, a kultivisane samo dvadeset godina. Cvetanje traje od juna do avgusta, a najbolja berba je prva u junu. Cvetove je poželjno brati sa stabljikama. Cveće se suši prirodno ili u sušarama.
Drvo zove raste na područjima sa prosečnom mesečnom temperaturom u oktobru od sedam do 15 °C. Otporan je na niske temperature, a u stanju mirovanja može da izdrži čak – 29 °C. Prolećni mrazevi joj ne smetaju jer cveta dosta kasno.
Kada se bere zova?
Ne samo da se zrele bobice zove mogu ubrati i koristiti, već se i cvetovi zovinog grma mogu koristiti na različite načine. Međutim, treba napomenuti da bez cveća nema voća. Ako želite da berete i cvetove zove u rano leto i bobice zove u kasno leto, nemojte brati sve cvetove zove, inače se plod neće formirati.
Cvetovi zove cvetaju od kraja maja do juna. Berite čim se pojedini cvetovi otvore. Zato je najbolje da berete cvetove zove čim primetite da se cvetovi otvaraju.
S druge strane, bobice zove sazrevaju od kraja septembra do oktobra. Berite cvetove zove tek kada su sve bobice zrele. Nikada ne jedite sirove bobice zove jer su neke otrovne kada se konzumiraju sirove. Zrele bobice zove dobro skuvajte pre jela kako bi toksični sastojci izgubili svojstva.
Neželjeni efekti upotrebe zove
Iako je zova lekovita, sveža biljka je otrovna. Ne sme se konzumirati bez kuvanja ili obrade. Sirove bobice su jestive, ali mogu izazvati mučninu i povraćanje.
Zovu nikada ne smeju da koriste trudnice ili dojilje.
