Ime Ernst Moro danas verovatno ne znači mnogo široj publici, ali lekari poznaju ovog austrijskog pedijatra kao izvanrednog specijalistu, čiji su proboji pomogli da se spasu hiljade beba i još uvek se koriste u medicini.
Ernst Moro je rođen u Ljubljani, koja je tada bila u sastavu Austro-Ugarske, 1874. Studirao je na univerzitetu u Gracu, Austrija, a kasnije je postao profesor pedijatrije na Univerzitetu u Hajdelbergu. Pedijatrija se tada u Evropi tek razvijala kao nezavisna oblast medicine, a stopa mortaliteta odojčadi je bila veoma visoka i dostizala skoro 25 odsto. Jedan od glavnih razloga zašto su hiljade beba umrle tada bila je dijareja. Doktor Moro je uspeo da pronađe način da spase te bebe, a njegov lek je bio jednostavan i genijalan u isto vreme, piše portal „Brajtsajd“.
Ernst Moro je predlagao da se bebama daje supa od šargarepe kuvana po njegovom sopstvenom receptu. Moroova supa od šargarepe ima samo 3 sastojka: kilogram šargarepe, litar vode i 3 grama soli.
Recept za supu
Za kuvanje supe potrebno je oprati i očistiti šargarepu i kuvati je u vodi dok ne omekša. Procedite šargarepu kroz sito i dodajte vodu tako da ukupna količina tečnosti bude 1 litar. Dodajte prstohvat soli. Ispostavilo se da je ova jednostavna supa zaustavila dijareju kod odojčadi, čak i u najgorim oblicima, a ovaj recept je pomogao da se spasu hiljade mališana.
Kasnije su studije pokazale da oligosaharidi koji se nalaze u ovoj supi od šargarepe sprečavaju bakterije da se zalepe za crevne zidove, zaustavljajući dijareju. Vremenom je ovaj lek zamenjen antibioticima i lekovima protiv dijareje, ali je u to vreme pomogao da se dramatično poveća stopa preživljavanja kod novorođenčadi.
Naučna otkrića
On je insistirao i na sterilizaciji flašica za bebe, kao i na hranjenje beba majčinim mlekom zbog čega deca postaju otpornija na mnoge bolesti (mnogo kasnije postalo je jasno da su deca zaštićena majčinim antitelima, za razliku od veštačkih koja ne štite uopšte).
Izumeo je i „Morovo mleko” za veštačko hranjenje beba. Otkrio je laktobacile sadržane u fermentisanim mlečnim proizvodima i pokazao njihovu prednost.
Ernst je otkrio i refleks koji je prisutan kod beba u prvim mesecima života: ako se stvori oštar zvuk u blizini bebine glave, ona će prvo raširiti ruke, raširiti prste, a zatim spojiti ruke, stiskajući pesnice. Ako ovaj refleks ne postoji, to je znak oštećenja ili depresije centralnog nervnog sistema. Na primer, Morov refleks ili njegov izostanak može ukazati i na cerebralnu paralizu.
Uprkos svim ovim otkrićima, Moro je živeo skromno, nikad mu nije dodeljeno priznanje za gorepomenuto otkriće, verovatno jer mu je žena bila Jevrejka, pa je njegova akademska karijera prekinuta ‘30-ih godina. Živeo je do 74. godine, baveći se pedijatrijom u privatnoj praksi.
