Ako ste sedeli nekoliko sati tokom časova i predavanja, ili ste radili za stolom celo popodne, možda vam se desilo da ste se malo uznemirili, uzvrpoljili, da ste počeli da se protežete ili čak i da cupkate nogom. Svima nam se dešava da postanemo nervozni nakon dugog sedenja, ali neki ljudi doživljavaju neodoljivu želju za kretanjem što se zove “sindrom nemirnih nogu” (SNN) i to može ozbiljno da utiče na njihov svakodnevni život.
Sindrom nemirnih nogu ili “restless leg syndrom” (RLS) je neurološko stanje koje stvara osećaj probadanja ili pulsiranja u nogama i ogromnu želju za pomeranjem nogu. Ovaj osećaj se može pogoršati tokom ležanja ili sedenja što može otežati spavanje.
Ali, zar nismo svi bar jednom imali nemirnu noć i prevrtali se po krevetu? Na primer, kada nam je previše vruće u sobi, ako smo bolesni, ili kada smo jednostavno pod stresom zbog neke važne stvari koju imamo sutra. Zbog ovoga, neki ljudi misle da SNN nije pravi problem, i da je to samo simptom nečeg drugog, na primer – anksioznosti. Ispostavilo se da lekari i naučnici imaju mmnogo dokaza koji pokazuju da je sindrom nemirnih nogu posebno stanje.
Kao prvo, često je prisutan kod više članova porodice, pa može biti genetski poremećaj. Takođe, SNN je povezan sa niskim nivoom gvožđa u krvi što ukazuje na veći problem: problemi sa signalizacijom dopamina u regionu mozga poznatom kao bazalna ganglija.
Našem telu je potrebno gvožđe za stvaranje dopamina, koji je važna hemijska supstanca i služi za slanje signala mozgu. U bazalnim ganglijama, dopamin je deo procesa koji donosi odluke o pokretanju mišića.
Kada imamo normalnu količinu dopamina, ovaj proces šalje poruke drugim delovima mozga pa tako možemo da pravimo mirne, kontrolisane pokrete. Ali, kada nemamo normalnu količinu dopamina, poruke se zbrkaju i mogu se razviti poremećaji kretanja sa pulsiranjem ili drhtanjem mišića, kao što su sindrom nemirnih nogu, odnosno Willis-Ekbom bolest i Parkinsonova bolest.
Četiri simptoma koji se javljaju su:
Neprijatan osećaj u nogama i jasna potreba i nagon za pomeranjem nogu.
Simptomi se pogoršavaju noću.
Simptomi se pojavljuju tokom mirovanja.
Simptomi se ublažavaju kretanjem.
Osećaji koji se javljaju u ekstremitetima a ne na koži, i to češće u nogama a retko u rukama, opisuju se kao podilaženje žmaraca, gmizanje, pulsiranje, svrab, grčenje, peckanje, bol i dr.
Mnogi ljudi sa blagim simptomima ovog sindroma možda nisu ni svesni da ga imaju, a u slučajevima kada je bolest ozbiljnija postoje neke stvari koje lekari mogu predložiti kako bi ublažili tegobe:
spavanje sa vibrirajućim jastučićem ispod nogu kako bi se sprečile neprijatne mišićne senzacije,
suplementi gvožđa u slučaju niskog nivoa gvožđa u krvi,
dopaminski agonist koji može prevariti moždane ćelije da pomisle da su primile dopaminski signal kada ga zapravo nema dovoljno.
Dakle, treba imati na umu da drhtanje nogu ili neprospavane noći nisu uvek samo posledica prolazne treme. Ali ako već duže vreme sedite pogrbljeni za računarom ili sedite i satima skrolujete po YouTube i Reels snimcima, možda biste mogli da napravite pauzu u malo se protegnete.
