Doktor Džej Vil pokazao je test koji može da nam otkrije da li smo u povećanom riziku od moždanog udara i razvoja demencije, konkretno Alchajmerove bolesti. Pratite njegova uputstva i saznajte da li ste u opasnosti od ovih bolesti.
1. Preklopite kažiprst i srednji prst
2. Palac i domali prst bi trebalo da se dodoirnu kao na snimku
3. Probajte da pomerite mali prst
Ako se mali prst slobono pomera i ako vežbu možete više puta da ponovite vaš mozak je zdrav, a svako odstupanje bi moglo da ukaže na povećani rizik od moždanog udara, kognitivnih oštećenja i Alchajmerove bolesti.
7 Seconds to #DetectStroke /Alzheimer’s /#brain Problems.#health #foryou #longcovid #postcovid #covid19 #covid #healthcare
Ako sumnjate da neko od vaših bližnjih možda razvija simptome Alchajmerove bolesti obratite pažnju na finu motoriku. Na sajtu Stanfordhealthcare.org navodi se da osobe kod kojih fina motorika očuvana najčešće ne razviju demenciju.
Kada treniramo posezanje i hvatanje predmeta, treniramo i svoj mozak. Drugim rečima, ova akcija dovodi do promena u vezama određene neuronske populacije u crvenom jezgru, regionu srednjeg mozga. Istraživači sa Biocentrum Univerziteta u Bazelu otkrili su ovu grupu nervnih ćelija u crvenom jezgru. Takođe su pokazali kako finomotorički zadaci promovišu plastičnu reorganizaciju ovog regiona mozga. Rezultati studije su objavljeni u časopisu Nature Communications. Što više radite vežbe koje unapređuju finu motoriku, to su veze između neurona ove grupe nervnih ćelija više ojačane.
Još jedan test koji možete da uradite je test sa otvaranjem tegle. Probajte da otvorite teglu bez posebnih trikova. Koliko vam je teško da ovo izvedete? Doktor Setor Kunutsor izjavio je da kognitivna oštećenja još nisu prerasla u demenciju. Suprotno, Alchajmerova bolest je vrsta demencije.
“Naši rezultati su pokazali da oni sa većim vrednostima snage u rukama imaju smanjen rizik od razvoja kognitivnih oštećenja, demencije i Alchajmerove bolesti, u poređenju sa onima sa nižim vrednostima snage držanja”, izjavio je Kunutsor.
