Neke grupe mogu biti osetljivije na pomeranje kazaljki na satu
Ove godine, letnje računanje vremena trajaće od 31. marta do 27. oktobra. To znači da ćemo u noći između 30. i 31. marta pomeriti kazaljke na časovnicima sa 2 sata ujutru na 3.
Pomeranje vremena može da izbaci naše telesne satove iz usklađenog ritma, a kako tačno pomeranje sata utiče na ljude, za B92.net objašnjava doktorka Tanja Mitrović.
„Onog trenutka kada pređemo na letnje računanje vremena, naš utabani ritam krene da se narušava, samim tim jer imamo sat vremena manje sna, dok nam jesenje pomeranje sata nudi kompenzaciju, tačnije, dodaje taj oduzeti sat. Promenu najviše osećamo dva do tri dana posle pomeranja sata. A šta nam se zapravo dešava? Imamo slabiju koncentraciju, efikasnost na poslu nam opada, osećamo umor i više smo pospani. Ipak, ove promene koje osećamo nisu toliko radikalne. S druge strane, naše telo trpi“, kazala je dr Mitrović.
Kako doktorka Tanja Mitrović navodi, hronični bolesnici su i u ovom slučaju najosetljiviji.
„Tegobe naročito mogu da osete metoropate i hronični bolesnici. A vreme će generalno uticati i na psihu i raspoloženje ljudi. Sa remećenjem uspavljivanja poremeti se i vreme kada ljudi koji imaju zdravstvenih problema uzimaju terapiju. Osetljivi su srčani bolesnici, pa je primećen veći broj srčanih udara kod letnjeg računanja vremena nego kod zimskog“, kaže ona.
Lekarka naglašava i da dolazi do pogoršanja stanja kod ljudi koji boluju od astme, te je samim tim i veći broj hospitalizacija.
„Osobe koje teže podnose promenu vremena mogu se pripremiti tako što će svakog dana ustati deset minuta ranije, a hronični bolesnici mogu uzimati lekove deset dana od deset do 20 minuta ranije.“
Doktorka Tanja Mitrović naglašava da pomeranje vremena ima i pozitivan efekat na ljude.
„Veći je broj sunčanih dana i boravak napolju je češći i duži, a upravo se ovako stimuliše sinteza vitamina D, što ima povoljan efekat na celokupno stanje organizma“, zaključila je dr Mitrović u razgovoru za B92.net.
